Otvoreno pismo prof. dr Vladici Andrejiću, vanrednom profesoru Matematičkog fakuteta u Beogradu

/2. jul 2018/

Gospodine Andrejiću,

Izostavio sam „poštovani“ jer to ne zaslužujete, „gospodine“ je ostavljeno isključivo zbog pristojnosti u obraćanju, mada Vas tako ne doživljavam, naprotiv.

Odavno se nosim mišlju da Vam otpišem na neke od uvreda upućenih mnogim ljudima iz šahovskog sveta, koji nisu stali u Vaše geometrijske slike, sada moram jer ste me uvredili.

Naime, povodom teksta - Predsednik ŠSS Dušan Cogoljević označio početak „lova na veštice“ - koji ste objavili na sajtu Večiti šah 28.06.2018.godine, upućujete čitaoce na obraćanje okrivljenih povodom disciplinske prijave od strane nadležnig organa ŠSS, pitajući se u uvodu teksta „zašto taj disciplinski sud nije procesuirao najpre svoje štetočine poput Miodraga Rakića, Miše Vukotića, Obrena Ćetkovića, Gorana Uroševića“...

Da ne bude zabune, pišem Vam isključivo u svoje ime, ne zato da bih zaštitio svoj integritet, koji potpada pod druge, Vama nedokučive aršine, već da bih se i ja nešto zapitao. Jedna druga stvar me je zaintrigirala, ili bolje reći, podstakla.

Kako je moguće da čovek u profesiji matematičara, sa titulom doktora nauka, u zvanju vanrednog profesora, poseduje tako nizak nivo kulture, posebno jezičke. Ko Vas je tome učio, preciznije, ko Vas nije naučio, ne znam, ali znam da ste to morali steći, budući da pripadate predavačima Beogradskog univerziteta i da niste zaduženi samo za algebru i geometriju.

Godinama doktore Andrejiću, Vi pravite komentare na svom sajtu u formi bljuvotina i to Vam prilično polazi za rukom. To što nemate stila, što ste polupismeni, može se nekako i objasniti, ali to da ste nepristojni, da vređate, da ponižavate i da u tome, stiče se utisak, uživate – uistinu je neobjašnjivo. Vi javno korespondirate na bestijalan način. Vaše obraćanje je bezobzirno, katkad i bezočno!

U velikom broju Vaših izjava koje se mogu naći na pomenutom sajtu, navodim samo tri koje su dovoljno ilustrativne.

Prva, izrečena povodom intervjua tadašnje selektorke, koji Vam se očigledno nije svideo, pa je usledio Vaš minuciozan stav ... „da prilikom izbora u selektorska zvanja kandidati prilože i potvrdu verodostojnog psihijatra koji garantuje mentalnu stabilnost kandidata“.

Druga, Vaš bestidni komentar na šahovske događaje u Beogradu i Srbiji „dok decenijama gledamo iste njuške u svim savezima, šah je pao na niske grane“ i u nastavku... „jer fotelje za bogom dane bandite su važnije od legalnosti“.

Treća, „tužno je gledati kako se neki ljudi bahato ponašaju, bez srama falsifikuju, zloupotrebljavaju i kradu. Ali izgleda da to nije ništa čudno, kakvi su nam državni funkcioneri, takvi su izgleda i ovi šahovski“...

Interesantno, Andrejićeve oštrice su isključivo upućivane na istu grupaciju, za drugu, čiji su protagonisti učinili brojne propuste i malverzacije, nije bilo interesovanja, ostale su van domašaja Andrejićevog diskursa.

Nikakav povod, nikakav razlog i nikakvo stanje šaha ne opravdava Vaš jezički bezobrazluk. Kako to da Vas ne obavezuje visoko akademski status, status predavača – vanrednog profesora uglednog fakuleta?

Da li Vam pada na pamet šta o Vašim pisanijama, ako ih kojim slučajem pročitaju, misle Vaše kolege sa Univerziteta? Siguran sam da su posramljeni nekim Vašim napisima.

Šta se skriva iza Vašeg bezazlenog izraza lica teško je dokučiti. Koje porive imate, verovatno još teže.

Uspeli ste da sebe pravosnažno osudite na jezički primitivizam, čime ste potvrdili onu Šekspirovsku – da nema većeg mraka od neznanja - doktore Andrejiću.

Do zvanja redovnog profesora ćete verujem stići, do ugleda - nikada.

I na kraju, bez poštovanja.

Miodrag Vukotić

PS
Kopiju ovog pisma proslediću dekanatu Matematičkog fakulteta.
Dalju prepisku sa Vama obustavljam. Ukoliko nastavite sa uvredama na moju adresu, obratiću se nadležnom sudu.