IN MEMORIAM
Velemajstor DRAGAN PAUNOVIĆ
(1961 - 19.05.2016.)
 

Velemajstor Dragan Paunović je rođen 1961. godine. Ponikao je u Partizanovoj šahovskoj školi sa kojom je ostvario i prve značajnije uspehe. Osvojio je titulu pionirskog prvaka Jugoslavije, dve titule ekipnog prvaka Jugoslavije i dve titule omladinskog prvaka Srbije.

Na omladinskom prvenstvu Jugoslavije 1980. godine podelio je prvo mesto. Tih godina bio je standardni član omladinske reprezentacije na više Balkanijada. 1985. i 1986. nastupa na Srednje Evropskom kupu za B reprezentaciju Jugoslavije u Bad Lauterbergu (Nemačka) i Mirenu (Švajcarska).

Do sredine devedesetih godina bio je član šahovskog kluba "Partizan" nakon čega prelazi u Crvenu zvezdu, a kasnije (posle 1990.) prelazi u šahovski klub "Stočar banku" u kojoj beleži odlične igre i postaje član sa najdužim stažom. Sa svim klubovima za koje je nastupao osvajao je više titula ekipnog prvaka i pobednika Kupa Jugoslavije.

Dragan Paunović je 1984. godine postao medjunarodni majstor, a titula velemajstora mu je priznata 2007. godine.

Par godina je radio u Šahovskom informatoru, a kasnije je ostao i njihov stručni saradnik.

Više puta je od strane nacionalnog saveza angažovan kao trener raznih reprezentativnih kategorija, a od 1997. do 2001. bio je trener ženske reprezentacije.

Tih godina sve više vremena provodi u Španiji gde se 2003. godine seli u La Corunu.

2012. godine ga angažuje šahovski klub u Cantadi kao trenera i igrača, gde nas je i ostavio.

Dragana Paunovića pamtimo kao dobrog, vrednog i odanog prijatelja, izuzetno omiljenog u šahovskim krugovima gde god da je bio.

 

/25. maj 2016./

OPROŠTAJ OD VELEMAJSTORA DRAGANA PAUNOVIĆA

U prostorijama Šahovskog saveza Srbije, pretesnim za reprezentativce i reprezentativke, velemajstore, intermajstore, šahovske radnike, prijatelje i poštovaoce Dragana Paunovića (1961-2016), održana je komemorativna sednica povodom iznenadne smrti zemunskog velemajstora i istaknutog trenera.

Od vršnjaka, kuma i dugogodišnjeg prijaelja oprostio se velemajsor Branko Damljanović, podsećajući na četiri decenije zajedničkih šahovskih avantura, od arena bivše Jugoslavije, preko Amerike do Španije, u kojoj je Dragan proveo poslednjih 13 godina:

- Došao je kod mene na slavu, sa koferom u rukama. Razočaran događajima u našoj zemlji, odlučio je da preko Budimpešte nastavi za Španiju, gde se smestio u La Korunji, u istoj ulici gde je već živeo naš prijaelj, velemajstor Aleksa Striković. Kada je i Španiju zahvatila ekonomska kriza već je bio rešen da se vrati, ali ga je privukao poziv kluba iz Čantade, da radi kao trener i igrač. U toj mirnoj, prijateljskoj sredini, osećao se vrlo dobro. Jednom mi je rekao da bi mogao tu da ostane do kraja života, što se, ironijom sudbine, i desilo. Kada mu je iznenada pozlilo, ljudi iz kluba i tog mesta su učinili sve što su mogli da mu pomognu. Želeo bih da im se javno zahvalim na tome.

O blagorodnoj prirodi, kojom se Paunović izdvajao među našim profesionalcima, govorio je novinar Dragoljub Joksimović, a bivša selektorka ženske reprezentacije Jugoslavije Gordana Marković uputila je reči zahvalnosti požrtvovanom treneru njenog tima krajem devedesetih.

Predsednik Skupštine ŠS Srbije Miodrag Vukotić je podsetio i na Draganov trenerski doprinos ekipi BAS-a na putu do titule evropskih prvakinja, a internacionalni majstor Jovica Manić se dirljivim stihovima Jesenjina oprostio od dragog prijatelja i jednog od najomiljenijih velemajstora.

M.K.

 

 

 

U Španiji je objavljen sledeći tekst: